Če­tvr­ta knji­ga mr Tri­va Zo­la­ka „Že­ne sve mo­gu”, iz edi­ci­je po­sve­će­ne cr­no­gor­skoj že­ni, do­no­si ži­vot­ne pri­če 44 uspje­šne i za­ni­mlji­ve Cr­no­gor­ke, od ko­jih je po­lo­vi­na iz Pod­go­ri­ce i Nik­ši­ća, a osta­le su pred­stav­ni­ce uspje­šnih že­na iz Her­ceg No­vog, Ko­to­ra, Bu­dve, Ba­ra, Ul­ci­nja, Da­ni­lov­gra­da, Šav­ni­ka, Ža­blja­ka, Plje­va­lja, Moj­kov­ca, Bi­je­log Po­lja, Ro­ža­ja i Pla­va.
Autor je na pro­mo­ci­ji u Dvor­cu kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru pred­sta­vio da­me raz­li­či­te sta­ro­sne do­bi, obra­zo­va­nja, pro­fe­si­ja, afi­ni­te­ta, na­ci­o­nal­ne i re­li­gij­ske pri­pad­no­sti ko­ji­ma je za­jed­nič­ka ostva­re­nost i u po­slu i u po­ro­di­ci.
Zo­lak je re­kao da je že­lio da uka­že na ve­li­ki do­pri­nos i ulo­gu že­ne u po­ro­di­ci i dru­štvu kroz pri­če uspje­šnih Cr­no­gor­ki, ko­je svo­jim ra­dom, dru­štve­nim ak­tiv­no­sti­ma i po­sve­će­no­šću po­ro­di­ci slu­že za pri­mjer.
– Ra­no sam shva­tio da su že­ne naj­vred­ni­ji po­ten­ci­jal dru­štva i svoj stav o to­me for­mi­rao još kao uče­nik ma­šin­sko-bra­var­skog za­na­ta u Če­ho­slo­vač­koj, naj­kul­tur­ni­joj ze­mlji Evro­pe. Ta­mo sam vi­dio da muž i že­na, ali i dje­ca, rav­no­prav­no di­je­le sve kuć­ne po­slo­ve, za­vi­sno od uz­ra­sta i spo­sob­no­sti. To je bi­lo pri­je 70 go­di­na, a kod nas tek mo­žda sa­da po­či­nje ta­kav tret­man že­ne. Tih da­le­kih pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka za­re­kao sam se da ću se i ja ta­ko po­na­ša­ti u bra­ku i po­ro­di­ci. Ta­ko je i bi­lo, i to mi se vra­ti­lo ve­li­kom lju­ba­vlju su­pru­ge, dje­ce, unu­ka i pra­u­nu­ka – is­ta­kao je autor, ko­ji i na kra­ju de­ve­te de­ce­ni­je pli­je­ni vi­spre­no­šću, fi­zič­kom i du­hov­nom vi­tal­no­šću i ve­dri­nom.
Me­đu 44 uspje­šne že­ne pred­sta­vlje­ne u no­voj knji­zi Tri­va Zo­la­ka je i pet Ba­ran­ki – Ne­da Iva­no­vić, Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić, De­san­ka Rat­ko­vić, Stan­ka Vu­či­nić i Mi­le­na Vu­jo­še­vić.
– Pri­ča o že­ni je knji­ga ni­ka­da ne­na­pi­sa­na do kra­ja, sa­ga ko­ja se vje­či­to is­pi­su­je, jer že­na je čud­no­va­ta, ne­is­tra­že­na. Ba­vi­ti se svim pi­ta­nji­ma ko­jim se že­na ba­vi u da­na­šnjem dru­štvu pu­nom iza­zo­va ni­je uop­šte lak za­da­tak. Na­dam se da će Tri­vo na­sta­vi­ti ovu pri­ču, jer to že­ne za­vre­đu­ju - ka­za­la je dr Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić.
U is­toj knji­zi na­šla se i nje­na maj­ka Mi­li­ca Vu­ko­tić, pr­vi lo­go­ped u Cr­noj Go­ri, osni­vač lo­go­ped­skih am­bu­lan­ti, uni­ver­zi­tet­ska pro­fe­so­ri­ca, sli­kar­ka... Ona je re­kla da je nje­no in­te­re­so­va­nje za umjet­nost po­če­lo još u gim­na­zi­ji.
– Ta­da sam već do­bi­ja­la na­gra­de, a i li­je­po sam pi­sa­la. Ko­ri­je­ni su u po­ro­di­ci. Moj otac je pu­no či­tao i po­sve­ći­vao se obra­zo­va­nju, vas­pi­ta­va­na sam na fi­nim uzo­ri­ma. Ta­ko se ži­vje­lo, mo­ju ge­ne­ra­ci­ju či­ne lju­di ko­ji su vi­še bri­nu­li o op­štim in­te­re­si­ma i ci­lje­vi­ma, ne­go o sop­stve­nim. Ovo je dru­go vri­je­me, ka­da je, či­ni mi se, „mi­ster do­lar” po­stao go­spo­dar sve­ga i sva­če­ga – ka­za­la je Vu­ko­ti­će­va.
Ona je do­da­la da je kao lo­go­ped ulo­ži­la mno­go tru­da da ot­klo­ni i ubla­ži po­re­me­ćaj kod dje­ce ili od­ra­slih, a svo­jim ve­li­kim uspje­hom sma­tra i to što je po­mo­gla glu­voj dje­voj­ci da za­vr­ši ško­lo­va­nje i po­sta­ne vas­pi­tač dru­goj glu­voj dje­ci.
– U sve­mu što sam ra­di­la, bi­lo to ku­va­nje ili spre­ma­nje po ku­ći, ili rad sa stu­den­ti­ma ili hen­di­ke­pi­ra­ni­ma, na­sto­ja­la sam da dam sve od se­be – re­kla je Mi­li­ca Vu­ko­tić.
Pje­snik Mi­la­din Tri­fo­vić is­ta­kao je da je Tri­vo Zo­lak nje­gov du­go­go­di­šnji pri­ja­telj i uči­telj. On je oci­je­nio da Zo­la­ko­ve knji­ge pod­sje­ća­ju, opo­mi­nju i upo­zo­ra­va­ju, ali da iz njih uvi­jek zra­či po­zi­ti­van duh.
– Po­ča­stvo­van sam što sam imao pri­li­ku da go­vo­rim o Tri­vu i nje­go­voj no­voj knji­zi jer se ra­di o ljud­skoj i stva­ra­lač­koj gro­ma­di. Na­dam se da će na­pi­sa­ti još pu­no knji­ga, a s ob­zi­rom da je uvi­jek tvr­dio da su nje­go­va in­spi­ra­ci­ja pu­to­va­nja, že­ne i vi­no, oče­ku­jem da na­pi­še i knji­gu o tom bo­žan­skom pi­ću – ka­zao je Tri­fo­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma auto­ra, knji­ga je do­bi­la na­ziv „Že­ne sve mo­gu” za­to što že­ne za­i­sta mo­gu sve.
– Si­gu­ran sam da će i ova knji­ga, kao i tri pret­hod­ne knji­ge iz edi­ci­je „Ču­de­sna moć že­ne”, bi­ti va­žan do­pri­nos rod­noj rav­no­prav­no­sti u bu­duć­no­sti. Cilj mi je da što vi­še lju­di pro­či­ta knji­gu, da pro­mi­je­ne stav i svi­jest o že­ni – ka­zao je Zo­lak, ko­ji je za je­sen na­ja­vio no­vu knji­gu o uspje­šnim pri­vred­ni­ci­ma.
D.S.


Autor po­pu­lar­nog „Tu­ri­stič­kog vo­di­ča”

Tri­vo Zo­lak je ra­dio kao no­vi­nar. Ob­ja­vio je vi­še od 1.500 re­por­ta­ža i dru­gih pri­lo­ga, 30 na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, 20 knji­ga, me­đu ko­ji­ma je i je­din­stve­ni pu­to­pis „Pra­znog dže­pa oko svi­je­ta”, u ko­jem opi­su­je svo­je pu­sto­lo­vi­ne i do­ži­vlja­je na pu­to­va­nju bez nov­ca ši­rom svi­je­ta, ka­da je is­tra­ži­vao go­sto­prim­stvo i hu­ma­nost svih na­ci­ja i na­ro­da. Ži­vot Tri­va Zo­la­ka obi­lje­ži­le su i bo­ga­te dru­štve­ne ak­tiv­no­sti u obla­sti kul­tu­re, umjet­no­sti i tu­ri­zma. Autor je i po­pu­lar­nog „Tu­ri­stič­kog vo­di­ča”.